Pre bilo kakvog uvoda želimo da naglasimo da ovo pišemo isključivo pacijenata radi i njihovih nedoumica. Skoro svakodnevno se srećemo sa pitanjem da li ćemo postaviti crne ili bele plombe, da li tu može bela, jer im je rečeno drugačije i zašto ne stavljamo „crne“, amalgamske?
E pa ovako…
Naša dužnost kao lekara je da izlečimo, da uklonimo ono što ne valja, a ono što je dobro sačuvamo. To znači da kod „pokvarenog“ zuba treba ukloniti karijes, a zdrava zubna tkiva sačuvati. Ono što nama nije dozvoljavala crna plomba je da uklonimo „samo“ karijes. Kod postavljanja crne plombe osim onoga što u zubu ne valja, često treba ukloniti i zdrav deo zuba da bi ta plomba stajala i trajala duže.
Ta retencija između plombe i zuba je isključivo mehanička, a samim tim kavitet („rupa u zubu“) treba da ispoštuje te mehaničke zakone, a to vrlo često znači da treba ukloniti zdrav deo zuba.
Argumenti za postavljanje bele plombe
Kod postavljanja bele plombe uklanja se samo karijes, samim tim čuva se zdravo zubno tkivo. To je glavni razlog zbog kojeg ne koristimo crne plombe.
Drugi argument koji se ranije koristio pro crnih plombi je njihova čvrstina.
Toliko su „jake i tvrde“ da će trajati 20 godina…
Prvo, plomba u ustima ne treba da vam stoji 20 godina. Ne postoji plomba ispod koje posle toliko vremena nećete naći problem koji biste vrlo lako rešili da ste istu zamenili mnogo ranije.
Drugo, tu čvrstinu i tvdoću možete danas imati i sa belim plombama, ali mi ni njih ne koristimo. Zasto? Zato što ne želimo da stavimo u zub ništa što je tvrđe od njega samog. Pri bilo kakvoj traumi, taj ispun koji je tvrđi od zuba će vam oštetiti i sam zub. Koristimo bele plombe koje imaju tvrdoću sličnu zubu i koje trpe sva fiziološka opterećenja bez da ugrožavaju sam zub i okolna zubna tkiva.
Kažu da belu plombu nije moguće staviti u svakoj situaciji. Da ne ulazimo u dublju priču, ono što je ranije bila kontraindikacija za postavljanje belih plombi, danas sa upotrebom novih materijala nije.
Poslednji, ali ne i najmanje bitan, razlog je estetika. To što smo lekari, što nam je bitno da je tkivo zdravo i funkcionalno ne znači da ne može da bude i lepo. Volimo kada završimo zub pa pacijent pogleda rad i kaže da je lepši nego pre ili da recimo ne može da prepozna gde je šta rađeno. To je još jedno malo zadovoljstvo koje nalazimo u svom poslu.
Ako nam već novi materijali dozvoljavaju da budemo estete, zašto da to i ne iskoristimo.
Teskt sastavila: dr Aleksandra Sibinović